9 mitova i činjenica u vezi sa spavanjem

mitovi i cinjenice u vezi spavanja

O spavanju postoji veliki broj informacija, a među njima se mnoge međusobno kose, pa je nekada teško razlučiti šta je zapravo mit a šta činjenica.
U ovom tekstu za vas razbijamo neke od uobičajenih mitova o spavanju.

Iako većina ljudi misli da su eksperti na polju spavanja (jer ukupno provedemo jednu trećinu života spavajući), postoji mnoštvo dezinformacija koje kruže internetom.
Kako biste povećali šanse za izvrstan noćni odmor, u ovom tekstu bavićemo se razbijanjem legije mitova uz pomoć činjenica koje nam otkrivaju stručnjaci iz
ovog domena nauke.

Mit 1:Gledanje televizije pomaže vam da zaspite.

Činjenica: Iako neki ljudi vole da čuju pozadinsku buku televizora kako bi lakše zaspali, promena jačine zvuka i osvetljenja televizora mogu narušiti kvalitet vašeg sna
i dovesti do buđenja usred noći, kažu stručnjaci.

Uz to, nekima je program koji gledaju zapravo zanimljiv i verovatno će ostati budni duže nego što bi trebalo. Dalje, ovo krši zlatno pravilo higijene spavanja – korišćenje
kreveta samo za spavanje. Ako naučite da povezujete vreme spavanja sa gledanjem televizije, preti vam i opasnost od razvoja “učene“ ili “psihofiziološke“ nesanice”.
Čitanje knjige ili novina pod prigušenim svetlom možda je bolja opcija.

Mit 2: Vaše telo se brzo prilagođava promenjenim režimima spavanja.

Činjenica: Većina ljudi može resetovati svoj biološki sat, u najboljem slučaju za jedan ili dva sata dnevno. Shodno tome, može proći više od nedelju dana da bi se
neko prilagodio nakon putovanja kroz nekoliko vremenskih zona ili prelaska na noćnu smenu rada.

Mit 3: Dodatni sat spavanja noću vas može osloboditi od ekstremnog dnevnog umora.

Činjenica: Količina sna jeste od izuzetne važnosti, ali i na kvalitet sna je potrebno obratiti posebnu pažnju. Iako spavaju osam ili devet sati noću, pojedini ljudi se
ne osećaju dovoljno odmorno kad se probude, jer je kvalitet njihovog sna loš.

Mit 4: Izgubljeni san tokom radne nedelje možete nadoknaditi sa više spavanja vikendom.

Činjenica: Iako ovaj način spavanja može pomoći u delimičnom oslobađanju od nagomilanog umora, neće u potpunosti nadoknaditi nedostatak sna.
Uz to, produženo spavanje vikendom može uticati na vaš ciklus spavanja i buđenja, pa odlazak na spavanje u pravo vreme nedeljom uveče i ustajanje ponedeljkom
rano ujutru može biti u velikoj meri otežano.

Mit 5: Fizička aktivnost će vam pomoći da zaspite

Činjenica: Ljudi koji redovno vežbaju imaju tendenciju da bolje spavaju, pokazuju istraživanja. Međutim, ako vežbate blizu vremena za spavanje, povećaćete
telesnu temperaturu što može odužiti proces uspavljivanja. Zato je poželjno izbegavati vežbe jedan do dva sata pre odlaska u krevet.
Iako je generalno vežbanje samo po sebi zdravo ponašanje koje podstiče kvalitetniji san, ne postoji dokazana teorija koja dovodi u vezu vežbanje i spavanje koja
se odnosi na sve ljude u istoj meri. Nekima je vežbanje u večernjim satima korisno i stimulativno za san, dok je drugima bolja opcija vežbanje ujutro. 

Mit 6: Svima je potrebno osam sati sna

Činjenica: Američka akademija medicine spavanja preporučuje odraslima da zbog zdravlja i optimalnog funkcionisanja redovno spavaju 7 do 9 sati noću.
Deci i tinejdžerima je potrebno više sna. Na individualne potrebe za snom utiču genetski, bihevioralni, medicinski i spoljašnji faktori.

Mit 7:  Alkohol vam pomaže da čvršće spavate.

Činjenica: Iako alkohol može uticati na brže uspavljivanje, njegovo dejstvo utiče i na smanjivanje kvaliteta sna i može dovesti do toga da se naprasno
probudite usred noći. Pritom, san koji je nastao nakon konzumiranja alkohola obično je isprekidan, a može uzrokovati potpuni gubitak dubokog sna.
Alkohol u velikoj meri podstiče zatvaranje gornjih disajnih puteva u snu i može izazvati opstruktivnu apneju, a dodatno može uzrokovati i refluks želudačne kiseline.
Sve u svemu, alkohol je vrlo loš izbor pred spavanje, ali umerenost i njegovo izbegavanje 4 sata pred odlazak u krevet uglavnom su deo zdravog recepta za spavanje.

Mit 8: Sa godinama ljudima je potrebno manje sna.

Činjenica: Filip German (Philip Gehrman), docent psihijatrije sa Pensilvanija Univerziteta kaže da niije dokazano da starijim odraslim osobama treba manje sna,
iako je čest slučaj da ljudi kad stare razviju poremećaj spavanja poput nesanice ili apneje u snu. Ovaj stručnjak otkriva da je jedan od najboljih načina da saznate
koliko vam je sna potrebno da postepeno povećavate količinu sna sve dok se ne osećate odmornim tokom dana. 

Prirodni tok stvaranja sna sa vremenom je takav da smo manje sposobni da učvrstimo san za isto vreme kao i kad smo bili mlađi, kaže dr. Robert Brasner (Robert Basner),
direktor centra za spavanje u medicinskom centru Kolumbija Univerziteta. On dodaje da naše vreme spavanja ima tendenciju fragmentacije, odnosno manje spavanja noću,
više dremanja tokom dana. Takođe, sa godinama se povećava mogućnost gubljenja “dubokog” sna. Muškarci su posebno skloni gubitku dublje faze sna sa starenjem. 

Mit 9: Spavanje samo jedan sat manje noću neće uticati na vaše dnevno funkcionisanje.

Činjenica: Ukoliko spavate kraće nego uobičajeno, možda nećete biti primetno pospani tokom dana, ali gubitak i jednog sata sna može uticati na vašu sposobnost
ispravnog razmišljanja i brzog reagovanja. Takođe, manjak sna ugrožava vaše kardiovaskularno zdravlje, energiju i sposobnost borbe protiv infekcija.

Kako biste znali koliko vam je spavanja zaista potrebno za optimalno funkcionisanje shodno vašim godinama, ovde preuzmite tabelu koju smo vam pripremili i
pogledajte preporučene intervale spavanja za svaku starosnu grupu.