Osećaj iscrpljenosti, malaksalosti, razdražljivosti, umora, pa i nesanica karakteristični su za početak ranog proleća. Tada često možemo čuti u okruženju kako se ljudi žale na prolećnu nesanicu i kako je upravo ona uzrok svih navedenih promena.
Da li je to zaista tako i može li proleće biti okidač takvih stanja? Da li je kvalitet sna, odnosno nespavanje u direktnoj vezi sa promenom godišnjeg doba i dolaskom proleća?
Zašto nas u proleće češće hvata nesanica?
Odgovor na ovo pitanje zahteva upoznavanje sa stručnim pojmom koji se naziva cirkadijalni ritam. Pojam se odnosi na poseban proces u telu koji možemo zamisliti kao jedan unutrašnji sat koji stalno “kuca” u našem organizmu, kreirajući tako naš jedinstveni biološki ritam. Ovaj sat zapravo kontroliše naš autonomni nervni sistem koji je zaslužan za različite fiziološke procese u telu: rad mozga, srca, disanje, regulisanje nivoa hormona, telesne temperature, ali i ciklusa spavanja.
Ono što zapravo najviše utiče na naš cirkadijalni ritam, a što remeti san jeste svetlost. Kada svetlosni signali nervnim putem (preko čula vida) dopru do našeg mozga, ona, prosto rečeno, šalju poruku mozgu da je dan i da je vreme da se naš organizam probudi odnosno aktivira (naše telo tada luči više kortizola – hormona “života”, ali često i hormona stresa). U suprotnom, ukoliko je taj svetlosni signal vrlo slab ili u potpunosti odsustvuje, naše telo će primiti poruku da je vreme da se primiri, opusti i pripremi za san. Tada naše telo oslobađa hormon melatonin koji je zadužen za dobar san.
Zamislite sad šta se dešava kada svakog proleća “izgubimo” jedan sat spavanja?
U proleće, dakle, ne samo što dani postaju duži i “gubimo” i fizički jedan sat spavanja, već i svetlost koja utiče na naš ritam deluje duže vremena što direktno utiče na našu nesanicu. Kada je naše telo izloženo većoj količini svetlosti, logično je da će i mozak poslati poruku da telo mora ostati budno. Takav dugoročni proces prouzrokuje dodatan stres na organizam, oslobađajući tako kortizol koji je čest krivac našeg prevelikog zamora.
S druge strane, proleće je godišnje doba kada su oscilacije temperature i atmosferskog pritiska vrlo izražene. Prilikom porasta temperature krvni sudovi u našem telu se šire, a pritisak pada, što rezultuje dodatnim osećajem zamora, malaksalosti, učestalijim glavoboljama, što takođe može uticati na kvalitet našeg sna i potencijalnu nesanicu.
Posledice zimske loše ishrane (slabija ponuda voća i povrća), smanjen nivo serotonina zimi (usled nedostatka sunčeve svetlosti), nedostatak kretanja, čest boravak u zatvorenim prostorijama, su samo neki od okidača, koji nepovoljno utiču na prolećni umor.
Međutim, nesanica nije samo osećaj umora i pospanosti, već je i potencijalan ozbiljniji problem koji može biti u direktnoj vezi sa našim fizičkim i mentalnim promenama. Učestala nesanica može uticati na pad koncentracije, promenu raspoloženja, lepotu, pa i apetit.
Proleće je odlično vreme za resetovanje, a evo i zašto:
Međutim, ova pojava ne traje dugo,te se ne treba previše brinuti. Vrlo ju je lako “izlečiti”, a proleće je i odlično vreme za to jer nam lepše vreme i buđenje prirode daju dodatnu motivaciju i prostor da se posvetimo sebi i aktivnostima, koje nam u tome mogu pomoći.
Rešite se prolećnog umora na jednostavan način
Promenom osnovnih životnih navika i unošenjem nekoliko jednostavnih stvari u Vašu rutinu, ali i izbacivanjem suvišnih, vrlo brzo i jednostavno savladajte prolećnu nesanicu:
- Prilagodite spavaću sobu: Za dobar san neophodno je da prilagodite prostor u kojem spavate tako što ćete provetriti sobu i podesiti temperaturu u njoj (savetuje se da se spava u hladnijim sobama, odnosno da temperatura bude takva da ćete se uz jedno ćebe ili tanji jorgan osećati prijatno u njoj). Vrlo je važno da zamračite prostor i da, ukoliko je to moguće, iz spavaće sobe izbacite svu tehnologiju i nepotrebne predmete koji mogu negativno uticati na san.
- Promenite životne navike: Kako biste poboljšali kvalitet svog sna, vrlo je važno da unapredite i kvalitet svog života uopšte, i usvojite zdravije životne navike, što se prvenstveno odnosi na kvalitetnu ishranu (bogat unos voća, povrća, proteina, žitarica), zatim dovoljan unos tečnosti u organizam (pre svega vode), kao i fizičku aktivnost koja ne mora nužno biti zahtevna. Šetnja od dvadesetak minuta dnevno, na primer, je sasvim dovoljna, kao i lagane vežbe istezanja ili joga u ranim jutarnjim ili večernjim časovima. Takođe se savetuje da se izbegava ispijanje velikih količina kafa i alkohola, kao i da se ne konzumiraju obilati obroci pred spavanje.
- Relaksirajte se pred san: Dobar način da izazovete pospanost jeste i taj da praktikujete svakodnevne rutine koje će Vas pripremiti za san. Priuštite sebi toplu kupku ili prijatan tuš, zatim šolju toplog čaja ili mleka i za kraj nekoliko stranica lagane knjige. Navike poput gledanja televizije i skrolovanja sadržaja na mobilnom telefonom mogu vrlo nepovoljno uticati na san. Budući da opet šaljemo poruku mozgu da smo aktivni, a svetlost koja dopire sa ekrana daje privid dana, savetuje se da se ograniči upotreba tehnike na najmanje sat vremena pre odlaska u krevet.
- Promenite dušek i posteljinu: Kada smo se udobno smestili u krevet i prilagodili sve uslove snu, poslednje što nam treba jeste da nam krevet bude neudoban i da nas žulja i koči. Iz tog razloga, možda i prvi preduslov za dobar san, bio bi ulaganje u dobar dušek koji će se prilagoditi Vašem telu i pružiti mu neophodnu potporu za dobar san. Odabirom svilene posteljine pružićete koži i telu dodatnu mekoću i osećaj prijatnosti.
- Potražite pomoć stručnog lica: Na samom kraju uvek treba imati u vidu da su neke nesanice jednostavno drugačije i posledica su oboljenja ili stanja koje je u tom slučaju neophodno lečiti. Ukoliko ni jedan od prethodnih saveta ne ublaži ili ne reši Vašu nesanicu, predlažemo Vam da potražite stručnu pomoć. U najvećem broju slučajeva nesanica se leči jednostavnom suplementacijom ili primenom bihejviorističkih terapija.